Meni

Legislativa

Napomena: Na ovom mestu navodimo članove Zakona koji su relevantni za naš rad, i u okviru kojih su stvorene naše procedure i aktivnosti.

 

KRIVIČNI ZAKONIK

(“Sl.glasnik RS” br.85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr.,72/2009 i 121/2012)

Posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje

Član 54a

Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.

Značenje izraza u ovom zakoniku

Član 112

16) Pokretnom stvari se smatra i svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls, kao i računarski podatak i računarski program.

(17) Računarski podatak je svako predstavljanje činjenica, informacija ili koncepta u obliku koji je podesan za njihovu obradu u računarskom sistemu, uključujući i odgovarajući program na osnovu koga računarski sistem obavlja svoju funkciju.

(18) Računarskom mrežom smatra se skup međusobno povezanih računara, odnosno računarskih sistema koji komuniciraju razmenjujući podatke.

(19) Računarskim programom smatra se uređeni skup naredbi koji služe za upravljanje radom računara, kao i za rešavanje određenog zadatka pomoću računara.

(20) Računarski virus je računarski program ili neki drugi skup naredbi unet u računar ili računarsku mrežu koji je napravljen da sam sebe umnožava i deluje na druge programe ili podatke u računaru ili računarskoj mreži dodavanjem tog programa ili skupa naredbi jednom ili više računarskih programa ili podataka.

Povreda ravnopravnosti

Član 128

(1) Ko zbog nacionalne ili etničke pripadnosti, rasi ili veroispovesti ili zbog odsustva te pripadnosti ili zbog razlika u pogledu političkog ili drugog ubeđenja, pola, jezika, obrazovanja, društvenog položaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog ličnog svojstva, drugome uskrati ili ograniči prava čoveka i građanina utvrđena Ustavom, zakonima ili drugim propisima ili opštim aktima ili potvrđenim međunarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daje povlastice ili pogodnosti,
kazniće se zatvorom do tri godine.

(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe,kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Povreda slobode izražavanja nacionalne ili etničke pripadnosti

Član 130

(1) Ko sprečava drugog da izražava svoju nacionalnu ili etničku pripadnost ili kulturu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko prinuđava drugog da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti.

(3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.

Neovlašćeno fotografisanje

Član 144

(1) Ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.

Povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti

Član 174

Ko javno izloži poruzi lice ili grupu zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkog porekla ili nekog drugog ličnog svojstva, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do godinu dana.

Podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa

Član 183

(1) Ko podvede maloletno lice radi vršenja obljube, sa njom izjednačenog čina ili druge polne radnje, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(2) Ko omogućava vršenje obljube, sa njom izjednačenog čina ili druge polne radnje sa maloletnim licem, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Posredovanje u vršenju prostitucije

Član 184

(1) Ko navodi ili podstiče drugog na prostituciju ili učestvuje u predaji nekog lica drugome radi vršenja prostitucije ili ko putem sredstava javnog informisanja i drugih sličnih sredstava propagira ili reklamira prostituciju, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju

Član 185

(1) Ko maloletniku proda, prikaže ili javnim izlaganjem ili na drugi način učini dostupnim tekstove, slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine ili mu prikaže pornografsku predstavu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

(2) Ko iskoristi maloletnika za proizvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadržine ili za pornografsku predstavu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana izvršeno prema detetu, učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. zatvorom od šest meseci do tri godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Ko pribavlja za sebe ili drugog, poseduje, prodaje, prikazuje, javno izlaže ili elektronski ili na drugi način čini dostupnim slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(5) Predmeti iz st. 1. do 4. ovog člana oduzeće se.

Navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama

Član 185a

(1) Ko navede maloletnika da prisustvuje silovanju, obljubi ili sa njom izjednačenim činom ili drugoj polnoj radnji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno upotrebom sile ili pretnje, ili prema detetu,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu

Član 185b

(1) Ko u nameri izvršenja krivičnog dela iz čl. 178. stav 4, 179. stav 3, 180. st. 1. i 2, 181. st. 2. i 3, 182. stav 1, 183. stav 2, 184. stav 3, 185. stav 2. i 185a ovog zakonika, koristeći računarsku mrežu ili komunikaciju drugim tehničkim sredstvima dogovori sa maloletnikom sastanak i pojavi se na dogovorenom mestu radi sastanka, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana izvrši prema detetu, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti

Član 317

(1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugrožavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola, oštećenjem tuđih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomen-obeležja ili grobova, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana vrši zloupotrebom položaja ili ovlašćenja ili ako je usled tih dela došlo do nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život naroda, nacionalnih manjina ili etničkih grupa koje žive u Srbiji, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina.

 

KRIVIČNA DELA PROTIV PRAVOSUĐA

Neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela

Član 331

(1) Ko zna da se priprema izvršenje krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna, pa u vremenu kad je još bilo moguće sprečiti njegovo izvršenje to ne prijavi, a delo bude pokušano ili izvršeno, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako nije prijavljeno pripremanje krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Za delo iz stava 1. ovog člana neće se kazniti lice kojem je učinilac bračni drug, lice sa kojim  učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i bračni drug nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici.

Neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca

Član 332

(1) Ko zna da je neko lice učinilo krivično delo za koje se po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina ili zna samo da je takvo delo učinjeno pa to ne prijavi pre nego što su delo, odnosno učinilac otkriveni, kazniće se zatvorom do tri godine.

(2) Službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti, ako se za to delo po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo svog podređenog koje je on učinio pri vršenju svoje službene, vojne ili radne obaveze, ako se za to delo po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Za neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca iz st. 1. i 2. ovog člana neće se kazniti lice kojem je učinilac supružnik ili sa kojim živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i supružnik nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, kao i branilac, lekar ili verski ispovednik učinioca.

Pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela

Član 333

(1) Ko krije učinioca krivičnog dela ili mu prikrivanjem sredstava kojima je delo učinjeno, tragova ili na drugi način pomaže da ne bude otkriven ili ko krije osuđeno lice ili preduzima druge radnje kojima se ide za tim da se ne izvrši izrečena kazna, mera bezbednosti ili da se ne primene vaspitne mere upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(2) Ko pruži pomoć učiniocu krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ko pruži pomoć učiniocu krivičnog dela za koje je propisan zatvor od trideset do četrdeset godina, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Kazna za delo iz stava 1. ovog člana ne može biti teža ni po vrsti ni po visini od kazne propisane za krivično delo koje je izvršilo lice kojem je pružena pomoć.

(5) Za delo iz st. 1. do 3. ovog člana neće se kazniti lice kojem je učinilac supružnik, lice sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i supružnik nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici.

Lažno prijavljivanje

Član 334

(1) Ko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ko podmetanjem tragova krivičnog dela ili na drugi način izazove pokretanje krivičnog postupka zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti protiv lica za koje zna da nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ko sam sebe prijavi da je učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da ga nije učinio,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(4) Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se i ko prijavi da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da to delo nije učinjeno.

Ometanje pravde

Član 336b

(1) Ko druge poziva na otpor ili na neizvršenje sudskih odluka ili na drugi način ometa vođenje sudskog postupka, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

(2) Ko uvredom, silom, pretnjom ili na drugi način ometa ili spreči sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili advokata u vršenju sudijske ili tužilačke funkcije, ili advokatske službe, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(3) Ako prilikom izvršenja dela iz stava 2. ovog člana učinilac nanese laku telesnu povredu sudiji, javnom tužiocu ili zameniku javnog tužioca ili advokatu ili preti upotrebom oružja, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Ako prilikom izvršenja dela iz stava 2. ovog člana učinilac nanese tešku telesnu povredu sudiji, javnom tužiocu ili zameniku javnog tužioca ili advokatu, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.

Povreda tajnosti postupka

Član 337

(1) Ko neovlašćeno otkrije ono što je saznao u sudskom, prekršajnom, upravnom ili drugom zakonom propisanom postupku, a što se po zakonu ne može objaviti ili je odlukom suda ili drugog nadležnog organa proglašeno kao tajna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ko bez odluke suda objavi tok krivičnog postupka u kojem je isključena javnost ili odluku koja je u krivičnom postupku prema maloletniku donesena ili ko objavi ime maloletnika prema kojem je postupak vođen ili podatke iz kojih se može saznati o kom se maloletniku radi, kazniće se zatvorom do dve godine.

(3) Ko neovlašćeno otkrije podatke o identitetu ili lične podatke lica zaštićenog u krivičnom postupku ili podatke u vezi sa programom zaštite, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(4) Ako su usled dela iz stava 3. ovog člana nastupile teške posledice po zaštićeno lice ili je krivični postupak bio onemogućen ili u znatnoj meri otežan, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

 

 

Rasna i druga diskriminacija

Član 387

(1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane Srbije, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi.

(3) Ko širi ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili podstiče na rasnu diskriminaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(4) Ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(5) Ko javno preti da će, protiv lica ili grupe lice zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva, izvršiti krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora veća od četiri godine zatvora, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

 

Terorizam

Član 391

(1) Ko u nameri da ozbiljno zastraši stanovništvo, ili da prinudi Srbiju, stranu državu ili međunarodnu organizaciju da nešto učini ili ne učini, ili da ozbiljno ugrozi ili povredi osnovne ustavne, političke, ekonomske ili društvene strukture Srbije, strane države ili međunarodne organizacije:

1) napadne na život, telo ili slobodu drugog lica;

2) izvrši otmicu ili uzimanje talaca;

3) uništi državni ili javni objekat, saobraćajni sistem, infrastrukturu uključujući i informacione sisteme, nepokretnu platformu u epikontinentalnom pojasu, opšte dobro ili privatnu imovinu na način koji može da ugrozi živote ljudi ili da prouzrokuje znatnu štetu za privredu;

4) izvrši otmicu vazduhoplova, broda ili drugih sredstava javnog prevoza ili prevoza robe;

5) proizvodi, poseduje, nabavlja, prevozi, snabdeva ili upotrebljava nuklearno, biološko, hemijsko ili drugo oružje, eksploziv, nuklearni ili radioaktivni materijal ili uređaj, uključujući i istraživanje i razvoj nuklearnog, biološkog ili hemijskog oružja;

6) ispusti opasne materije ili prouzrokuje požar, eksploziju ili poplavu ili preduzima druge opšteopasne radnje koje mogu da ugroze život ljudi;

7) ometa ili obustavi snabdevanje vodom, električnom energijom ili drugim osnovnim prirodnim resursom koje može da ugrozi život ljudi, kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.

(2) Ko preti izvršenjem krivičnog dela iz stava 1. ovog člana,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica ili su prouzrokovana velika razaranja, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina.

(4) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana učinilac sa umišljajem lišio života jedno ili više lica, kazniće se zatvorom najmanje dvanaest godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.

Javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela

Član 391a

Ko javno iznosi ili pronosi ideje kojima se neposredno ili posredno podstiče na vršenje krivičnog dela iz člana 391. ovog zakonika, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.

Vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela

Član 391b

(1) Ko u nameri izvršenja krivičnog dela iz člana 391. ovog zakonika, vrbuje drugo lice da izvrši ili učestvuje u izvršenju tog dela ili da se pridruži terorističkom udruženju radi učestvovanja u izvršenju tog krivičnog dela, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko u nameri izvršenja krivičnog dela iz člana 391. ovog zakonika, daje uputstva o izradi i korišćenju eksplozivnih naprava, vatrenog ili drugog oružja ili štetnih ili opasnih materija ili obučava drugog za izvršenje ili učestvovanje u izvršenju tog krivičnog dela.

Finansiranje terorizma

Član 393

(1) Ko neposredno ili posredno daje ili prikuplja sredstva sa ciljem da se ona koriste ili znajući da će se koristiti, u potpunosti ili delimično, u svrhu izvršenja krivičnih dela iz čl. 391. do 392. ovog zakonika ili za finansiranje lica, grupe ili organizovane kriminalne grupe koji imaju za cilj vršenje tih dela, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.

(2) Sredstva iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

 

 

Zakon o potvrđivanju fakultativnog protokola o prodaji dece, dečijoj prostituciji i dečijoj pornografiji uz Konvenciju o pravima deteta

(„Sl.list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 7/2002)

ČLAN 1

Potvrđuje se Fakultativni protokol o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji, uz Konvenciju o pravima deteta, usvojen rezolucijom Generalne skupštine UN, 25. maja 2000. godine, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Fakultativnog protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

FAKULTATIVNI PROTOKOL
O PRODAJI DECE, DEČJOJ PROSTITUCIJI I DEČJOJ PORNOGRAFIJI, UZ KONVENCIJU O PRAVIMA DETETA

Države ugovornice ovog Protokola

Imajući u vidu da bi, radi daljeg postizanja ciljeva Konvencije o pravima deteta i sprovođenja njenih odredaba, a posebno članova 1, 11, 21, 32, 33, 34, 35 i 36 bilo prikladno da se prošire mere koje države ugovornice treba da preduzmu kako bi garantovale zaštitu deteta od prodaje dece, dečje prostitucije i dečje pornografije,

Imajući takođe u vidu da Konvencija o pravima deteta priznaje pravo deteta da bude zaštićeno od ekonomskog iskorišćavanja i od obavljanja bilo kog rada koji bi mogao da bude opasan ili bi ometao školovanje deteta ili bi bio štetan po zdravlje deteta ili fizički, mentalni, duhovni, moralni ili društveni razvoj deteta.

Teško zabrinute ozbiljnom i rastućom međunarodnom trgovinom dece u svrhu prodaje dece, dečje prostitucije i dečje pornografije,

Duboko zabrinute raširenom i kontinuiranom praksom seksualnog turizma, koji decu čini posebno ranjivom, budući da ta praksa neposredno podstiče prodaju dece, dečju prostituciju i dečju pornografiju,

Prihvatajući da je jedan broj posebno ranjivih grupa, uključujući žensku decu, izložen većem riziku seksualnog iskorišćavanja i da su ženska deca neproporcionalno zastupljena među seksualno iskorišćavanim,

Zabrinute zbog sve veće dostupnosti dečje pornografije na Internetu i u drugim tehnologijama i razvoju podsećajući na Konferenciju o borbi protiv dečje pornografije na Internetu, održanoj u Beču 1999. godine, a posebno na njen zaključak kojim poziva na univerzalnu inkriminaciju proizvodnje, distribucije, izvoza, prenosa, uvoza, namernog posedovanja i reklamiranja dečije pornografije, i naglašavajući značaj teške saradnje i partnerstva između vlada i Internet industrije,

Verujući da će ukidanje prodaje dece, dečje prostitucije i dečje pornografije biti lakše ako se usvoji holistički pristup, uz naglašavanje faktora koji tome doprinose, uključujući nedovoljnu razvijenost, siromaštvo, privredne disparitete, nejednaku društveno-ekonomsku strukturu, nefunkcionalne porodice, nedostatak obrazovanja, migraciju iz sela u grad, diskriminaciju među polovima, neodgovorno seksualno ponašanje odraslih, štetne tradicionalne običaje, oružane sukobe i trgovinu dece,

Verujući isto tako da su potrebni napori za jačanje svesti javnosti kako bi se smanjila potražnja za prodajom dece, dečjom prostitucijom i dečjom pornografijom i verujući dalje u značaj globalnog partnerstva među svim činiocima kao i boljeg sprovođenja zakona na nacionalnom nivou,

Imajući u vidu odredbe međunarodnih pravnih dokumenata relevantnih za zaštitu dece, uključujući Hašku konvenciju o zaštiti dece i saradnji u vezi sa međunarodnim usvojenjem, Hašku konvenciju o građanskim aspektima međunarodne otmice deteta, Hašku konvenciju o jurisdikciji, primenjivom pravu, priznavanju, sprovođenju i saradnji u pogledu roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece i Konvenciju Međunarodne organizacije rada br. 182 o zabrani i hitnoj akciji za suzbijanje najtežih oblika dečjeg rada,

Ohrabrene ogromnom podrškom Konvenciji o pravima deteta, što pokazuje široko opredeljenje koje postoji za unapređenje i zaštitu prava deteta,

Prihvatajući značaj sprovođenja odredaba Programa akcije za sprečavanje prodaje dece, dečje prostitucije i dečje pornografije i Deklaracije i Agende za akciju usvojenih na Svetskom kongresu protiv komercijalnog seksualnog iskorišćavanja dece, u Stokholmu od 27-31. avgusta 1996. godine, i drugih relevantnih odluka i preporuka odgovarajućih međunarodnih tela,

Posvećujući dužnu pažnju značaju tradicija i kulturnih vrednosti svakog naroda za zaštitu i skladan razvoj deteta,

Saglasile su se o sledećem:

Član 1

Države ugovornice će zabraniti prodaju dece, dečju prostituciju i dečju pornografiju, kao što je predviđeno ovim Protokolom.

Član 2

U smislu ovog Protokola:

a) prodaja dece podrazumeva bilo koju radnju ili transakciju kojim bilo koje lice ili grupa lica prebacuje neko dete nekom drugom za novčanu ili bilo koju drugu naknadu;

b) dečja prostitucija podrazumeva korišćenje dece u seksualnim aktivnostima za novčanu ili bilo koju dugu naknadu;

c) dečja pornografija podrazumeva bilo kakvo predstavljanje, bilo kojim sredstvom, deteta u stvarnim ili simuliranim eksplicitnim seksualnim aktivnostima ili bilo kakvo predstavljanje seksualnih delova tela (primarnih i seksualnih organa deteta), prvenstveno u seksualne svrhe.

Član 3

1. Svaka država ugovornica će obezbediti, kao minimum, da sledeće radnje i delatnosti budu u punoj meri obuhvaćeni njenim krivičnim ili kaznenim zakonom, bez obzira da li su takva dela izvršena u zemlji ili transnacionalno, odnosno na individualnoj ili organizovanoj osnovi:

a) U kontekstu prodaje dece kao što je definisano u članu 2:

(i) Nuđenje, isporuka ili prihvatanje, bilo kojim sredstvima, nekog deteta u svrhu:

a. seksualnog iskorišćavanja deteta;

b. prebacivanja organa deteta radi ostvarivanja profita;

c. korišćenje deteta za prinudni rad;

(ii) Neodgovarajuće navođenje, od strane posrednika, na pristanak da se usvoji neko dete kršenjem važećih međunarodnih instrumenata o usvajanju;

b) Nuđenje, dobijanje, nabavljanje ili obezbeđivanje deteta za potrebe dečje prostitucije kao što je definisano u članu 2;

c) Proizvodnja, distribucija, širenje, uvoz, izvoz, nuđenje, prodaja ili posredovanje, u gornje svrhe, dečje pornografije kao što je definisano u članu 2.

2. Zavisno od odredaba nacionalnog zakona države ugovornice, isto će važiti i za pokušaj da se izvrši bilo koje od navedenih dela, kao i za saučestvovanje ili učešće u bilo kom od navedenih dela.

3. Svaka država ugovornica će na takva dela primenjivati odgovarajuće kazne koje uzimaju u obzir njihovu tešku prirodu.

4. Zavisno od odredaba svog nacionalnog zakona, svaka država ugovornica preduzeće mere, tamo gde je to odgovarajuće, da utvrdi odgovornost pravnih lica za dela utvrđena u stavu 1 ovog člana. Zavisno od pravnih principa države ugovornice, takva odgovornost pravnih lica može biti krivična, građanska ili upravna.

5. Države ugovornice preduzeće sve odgovarajuće pravne i upravne mere kako bi obezbedile da sva lica uključena u usvajanje deteta postupe u skladu sa važećim međunarodnim pravnim dokumentima.

Član 4

1. Svaka država ugovornica preduzeće potrebne mere kako bi se utvrdila njena nadležnost nad delima pomenutim u članu 3, stav 1, kada se ta dela čine na njenoj teritoriji, brodu ili u avionu registrovanim u toj državi.

2. Svaka država ugovornica će preduzimati potrebne mere kako bi se utvrdila njena nadležnost nad delima pomenutim u članu 3, stav 1, u sledećim slučajevima:

a) Kada je navedeni izvršilac državljanin te države ili lice koje ima prebivalište na njenoj teritoriji;

b) kada je žrtva državljanin te države.

3. Svaka država ugovornica će takođe preduzimati potrebne mere kako bi se utvrdila nadležnost nad gore pomenutim delima kada je navodni izvršilac prisutan na njenoj teritoriji i ona ga ne izruči nekoj drugoj državi ugovornici na osnovu toga što je delo izvršio jedan od njenih državljana.

4. Ovaj protokol ne isključuje bilo koju krivičnu nadležnost u skladu sa domaćim zakonom.

Član 5

1. Smatraće se da su dela iz člana 3 stav 1, podložna ekstradiciji po svim ugovorima o ekstradiciji koji postoje između država ugovornica i biće uključena kao dela koja podležu ekstradiciji, u svaki ugovor o ekstradiciji naknadno zaključen između njih, u skladu sa uslovima u tim ugovorima.

2. Ako neka država ugovornica koja uslovljava ekstradiciju postojanjem ugovora dobije zahtev za ekstradiciju od neke druge države ugovornice sa kojom nema ugovor o izručenju, ona može smatrati ovaj Protokol pravnim osnovom za izručenje u pogledu takvih dela. Ekstradicija podleže uslovima predviđenim zakonom zamoljene države.

3. Države ugovornice koje ekstradiciju ne uslovljavaju postojanjem ugovora, priznaće da takva dela povlače ekstradiciju između njih, zavisno od uslova predviđenih zakonom zamoljene države.

4. Ovakva dela će se, u cilju ekstradicije između država ugovornica, smatrati počinjenim ne samo na mestu izvršenja nego i na teritorijama država od kojih se traži da utvrde svoju nadležnost u skladu sa članom 4.

5. Ako se zahtev za ekstradiciju uputi povodom dela opisanih u članu 3 stav 1, i zamoljena država ugovornica ne izruči ili neće da izruči izvršioca na osnovu njegovog državljanstva, ta država će preduzeti odgovarajuće mere da preda slučaj svojim nadležnim organima u cilju gonjenja.

Član 6

1. Države ugovornice će pružiti jedna drugoj najveću meru pomoći u vezi sa istražnim radnjama ili krivičnim postupkom, odnosno postupkom za ekstradiciju u vezi sa delima navedenim u članu 3 stav 1, uključujući pomoć o prihvatanju dokaza koji su im na raspolaganju, a neophodni su za postupak.

2. Države ugovornice će izvršavati svoje obveze iz stava 1 ovog člana u skladu sa svim postojećim ugovorima ili drugim aranžmanima o uzajamnoj pravnoj pomoći između njih. U odsustvu takvih ugovora ili aranžmana, države ugovornice će jedna drugoj pružati pomoć u skladu sa svojim unutrašnjim pravom.

Član 7

Države ugovornice će, zavisno od odredaba svog nacionalnog prava:

a) Preduzimati mere da obezbede zaplenu i konfiskaciju, primereno okolnostima, sledećeg:

(i) robe, kao što su materijali, sredstva i druge instrumentalije koje se koriste da bi se izvršila ili omogućila dela iz ovog Protokola;

(ii) prihoda ostvarenih ovim delima;

b) Izvršiti zahteve neke druge države ugovornice za zaplenu ili konfiskaciju roba ili prihoda pomenutih u tački a(i) i (ii);

c) Preduzeti mere koje imaju za cilj zatvaranje, privremeno ili trajno, prostorija korišćenih da bi se izvršila takva dela.

Član 8

1. Države ugovornice će usvojiti odgovarajuće mere za zaštitu prava i interesa dece žrtava postupaka zabranjenih ovim Protokolom u svim fazama krivičnog postupka, naročito:

a) priznavanjem ranjivosti dece žrtava i prilagođavanjem postupaka kako bi se priznale njihove posebne potrebe, uključujući njihove posebne potrebe kad se pojavljuju u svojstvu svedoka;

b) obaveštavanjem dece žrtava o njihovim pravima, njihovoj ulozi i obimu, vremenskom rasporedu i napredovanju postupka i ishodu njihovih slučajeva;

c) dopuštanjem da se predstave i razmotre gledišta, potrebe i preokupacije dece žrtava, u postupku u kom su pogođeni njihovi lični interesi, na način koji je u skladu sa pravilima nacionalnog procesnog prava;

d) obezbeđivanjem odgovarajućih usluga podrške dece žrtvama tokom čitavog pravnog postupka;

e) zaštitom, kada je to odgovarajuće, privatnosti i identiteta dece žrtava i preduzimanjem mera u skladu sa nacionalnim pravom kako bi se izbeglo nepodesno širenje informacija koje bi mogle dovesti do identifikovanja dece žrtava;

f) obezbeđivanjem, u odgovarajućim slučajevima, bezbednosti dece žrtava, kao i njihovih porodica i svedoka koji svedoče sa njihove strane, od zastrašivanja i odmazde;

g) izbegavanjem nepotrebnog odlaganja razmatranja slučajeva i izvršavanja naloga ili odluka o davanju obeštećenja deci žrtvama.

2. Države ugovornice će obezbediti da neizvesnost u pogledu stvarnog uzrasta žrtve ne spreči pokretanje krivične istrage, uključujući istražne radnje usmerene na utvrđivanje uzrasta žrtve.

3. Države ugovornice će obezbediti da se u postupanju sistema krivičnog pravosuđa sa decom žrtvama dela opisanih u ovom Protokolu, prvenstveno rukovodi najboljim interesom deteta.

4. Države ugovornice će, u odgovarajućim slučajevima, usvojiti mere kako bi zaštitile bezbednost i integritet lica i/ili organizacija uključenih u sprečavanje i/ili zaštitu i rehabilitaciju žrtava takvih dela.

5. Nijedna odredba ovog člana neće se tumačiti tako da utiče ili da nije u skladu sa pravima optuženog na pravično i nepristrasno suđenje.

Član 9

1. Države ugovornice će usvojiti ili jačati, sprovoditi i širiti obaveštenost o zakonima, upravnim merama, socijalnoj politici i programima, kako bi sprečile dela pomenuta u ovom Protokolu. Posebna pažnja poklanjaće se zaštiti dece koja su posebno ranjiva u odnosu na takva dela.

2. Države ugovornice će jačati svest javnosti u celini, uključujući i decu, kroz obaveštavanje pomoću svih odgovarajućih sredstava, obrazovanje i obuku, o preventivnim merama i štetnim posledicama dela pomenutih u ovom Protokolu. Pri ispunjavanju svojih obaveza iz ovog člana, države ugovornice će ohrabrivati učešće zajednice i posebno dece i dece žrtava, u takvom obaveštavanju i obrazovanju i obuci, uključujući na međunarodnom nivou.

3. Države ugovornice preduzeće sve izvodljive mere u cilju obezbeđivanja svake odgovarajuće pomoći žrtvama takvih dela, uključujući njihovu punu socijalnu reintegraciju i njihov kompletan fizički i psihološki oporavak.

4. Države ugovornice obezbediće da sva dece žrtve dela opisanih u ovom Protokolu imaju pristup odgovarajućim postupcima kako bi tražila, bez diskriminacije, obeštećenje od pravno odgovornih lica.

5. Države ugovornice preduzeće odgovarajuće mere koje imaju za cilj da efikasno zabrane proizvodnju i rasturanje materijala u kojima se reklamiraju dela opisane u ovom Protokolu.

Član 10

1. Države ugovornice preduzeće sve neophodne korake da ojačaju međunarodnu saradnju multilateralnim, regionalnim i bilateralnim aranžmanima za sprečavanje, otkrivanje, istragu, gonjenje i kažnjavanje lica odgovornih za dela koja uključuju prodaju dece, dečju prostituciju, dečju pornografiju i seksualni turizam usmeren na decu. Države ugovornice će isto tako unaprediti međunarodnu saradnju i koordinaciju između svojih državnih organa, nacionalnih i međunarodnih nevladinih organizacija i međunarodnih organizacija.

2. Države ugovornice će unaprediti međunarodnu saradnju kako bi pomogle deci žrtvama u njihovom fizičkom i psihološkom oporavku, socijalnoj reintegraciji i repatrijaciji.

3. Države ugovornice će unaprediti i jačati međunarodnu saradnju kako bi se usmerile na suštinske uzroke, kao što su siromaštvo i nerazvijenost, koji doprinose podložnosti dece na prodaju, dečju prostituciju, dečju pornografiju i seksualni turizam usmeren na decu.

4. Države ugovornice koje su u mogućnosti da to urade, obezbediće finansijsku, tehničku ili drugu pomoć kroz postojeće multilateralne, regionalne, bilateralne ili druge programe.

Član 11

Ništa iz ovog Protokola neće uticati na bilo koje odredbe koje su pogodnije za ostvarivanje prava deteta a koje mogu biti sadržane u:

a) pravu države ugovornice,

b) međunarodnom pravu koje obavezuju tu državu.

Član 12

1. Svaka država ugovornica će, u roku od dve godine od stupanja na snagu ovog Protokola za tu državu ugovornicu, podneti izveštaj Komitetu za prava deteta, obezbeđujući sveobuhvatne informacije o merama koje je preduzela na sprovođenju odredaba Protokola.

2. Nakon podnošenja sveobuhvatnog izveštaja, svaka država ugovornica uključiće u izveštaje koje podnosi Komitetu za prava deteta, u skladu sa članom 44 Konvencije, sve dodatne informacije u pogledu sprovođenja ovog Protokola. Ostale države ugovornice Protokola podnosiće izveštaj svakih pet godina.

3. Komitet za prava deteta može da traži od država ugovornica dodatne informacije od značaja za sprovođenje ovog Protokola.

Član 13

1. Ovaj Protokol otvoren je za potpisivanje svakoj državi ugovornici Konvencije ili onoj koja je potpisala Konvenciju.

2. Ovaj Protokol podleže ratifikaciji i otvoren je za pristupanje svakoj državi koja je strana ugovornica Konvencije ili koja je potpisala Konvenciju. Instrumenti ratifikacije ili pristupanja biće deponovani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Član 14

1. Ovaj Protokol stupa na snagu tri meseca nakon deponovanja desetog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.

2. Za svaku državu koja ratifikuje ovaj Protokol ili mu pristupi nakon njegovog stupanja na snagu, Protokol će stupiti na snagu mesec dana od datuma deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.

Član 15

1. Svaka država ugovornica može otkazati ovaj Protokol u bilo kom trenutku slanjem pismenog obaveštenja Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, koji će nakon toga obavestiti druge države ugovornice Konvencije i sve države koje su Konvenciju potpisale. Otkaz će stupiti na snagu godinu dana od datuma kada Generalni sekretar primi obaveštenje.

2. Ovakav otkaz neće osloboditi državu ugovornicu njenih obaveza po osnovu ovog Protokola u odnosu na bilo koje delo koje se dogodi pre datuma stupanja na snagu toga otkaza. Takav otkaz, isto tako, ni na koji način neće prejudicirati razmatranje bilo kog pitanja koje je u toku, a koje Komitet za prava deteta već bude razmatrao pre datuma stupanja na snagu ovog otkaza.

Član 16

1. Svaka država ugovornica može da predloži amandman i dostavi ga Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Generalni sekretar će potom proslediti amandman državama ugovornicama sa zahtevom da ukažu da li žele konferenciju država ugovornica u cilju razmatranja i glasanja o predlozima. U slučaju da se, u roku od četiri meseca od datuma slanja predloga, najmanje jedna trećina država ugovornica opredeli za takvu konferenciju, Generalni sekretar će sazvati konferenciju pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Svaki amandman usvojen većinom glasova prisutnih država ugovornica koje su glasale na konferenciji biće podnet na odobrenje Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

2. Amandman usvojen u skladu sa stavom 1 ovog člana će stupiti na snagu kada ga odobri Generalna skupština i kada ga prihvate države ugovornice dvotrećinskom većinom.

3. Kada amandman stupi na snagu, obavezivaće one države ugovornice koje su ga prihvatile, dok će ostale države ugovornice i dalje biti obavezane odredbama ovog Protokola i bilo kojim ranijim amandmanom koji su prihvatile.

Član 17

1. Ovaj Protokol, čiji su tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom podjednako verodostojni, biće deponovan u arhivi Ujedinjenih nacija.

2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija proslediće overene kopije ovog Protokola svim državama ugovornicama Konvencije i svim državama koje su Konvenciju potpisale.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori".

***

 

 

Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnicima

(„Sl.glasnik“ 32/2013)

Uvodna odredba

Član 1

Ovim zakonom propisuju se posebne mere koje se sprovode prema učiniocima krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima određenih ovim zakonom i uređuje vođenje posebne evidencije lica osuđenih za ta krivična dela.

Svrha zakona

Član 2

Svrha ovog zakona je da se učinioci krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima spreče da vrše ova dela.

Područje primene zakona

Član 3

Ovaj zakon se primenjuje na učinioce koji su prema maloletnim licima izvršili sledeća krivična dela:

1) silovanje (član 178. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika);

2) obljuba nad nemoćnim licem (član 179. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika);

3) obljuba sa detetom (član 180. Krivičnog zakonika);

4) obljuba zloupotrebom položaja (član 181. Krivičnog zakonika);

5) nedozvoljene polne radnje (član 182. Krivičnog zakonika);

6) podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183. Krivičnog zakonika);

7) posredovanje u vršenju prostitucije (član 184. stav 2. Krivičnog zakonika);

8) prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (član 185. Krivičnog zakonika);

9) navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama (član 185a Krivičnog zakonika);

10) iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu (član 185b Krivičnog zakonika).

Ovaj zakon se ne primenjuje na maloletne učinioce krivičnih dela iz stava 1. ovog člana.

Shodna primena drugih zakona

Član 4

Ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano shodno će se primenjivati odredbe Krivičnog zakonika, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i Zakonika o krivičnom postupku.

Zabrana ublažavanja kazne i uslovnog otpusta i nezastarevanje krivičnog gonjenja i izvršenja kazne

Član 5

Učiniocu krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona sud ne može ublažiti kaznu primenom člana 57. stav 1. Krivičnog zakonika.

Lice osuđeno na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 3. ovog zakona ne može se uslovno otpustiti.

Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za krivična dela iz člana 3. ovog zakona koja su izvršena prema maloletnim licima.

Pravne posledice osude

Član 6

Osudom za krivično delo iz člana 3. ovog zakona obavezno nastupaju sledeće pravne posledice:

1) prestanak vršenja javne funkcije;

2) prestanak radnog odnosa, odnosno prestanak vršenja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima;

3) zabrana sticanja javnih funkcija;

4) zabrana zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima.

Pravne posledice osude iz stava 1. ovog člana nastupaju danom pravnosnažnosti presude.

Pravne posledice osude iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog zakona traju 20 godina. Vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme trajanja pravne posledice osude.

Pravnosnažna presuda iz stava 2. ovog člana obavezno se dostavlja i poslodavcu osuđenog lica.

Posebne mere

Član 7

Prema učiniocu krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona, posle izdržane kazne zatvora, sprovode se sledeće posebne mere:

1) obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija;

2) zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (vrtići, škole i sl.);

3) obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova;

4) obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta;

5) obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo.

Mere iz stava 1. ovog člana sprovode se najduže 20 godina posle izvršene kazne zatvora.

Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera iz stava 1. ovog člana, sud koji je doneo prvostepenu presudu, po službenoj dužnosti odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja.

Zahtev za preispitivanje potrebe daljeg sprovođenja posebnih mera iz stava 1. ovog člana može podneti i lice na koje se ove mere odnose.

Zahtev iz stava 4. ovog člana može se podneti sudu koji je doneo prvostepenu presudu posle isteka svake dve godine od početka primene posebnih mera.

U postupku u kome odlučuje o potrebi daljeg sprovođenja posebnih mera iz stava 1. ovog člana, sud pribavlja izveštaje organa i organizacija nadležnih za sprovođenje tih mera.

Obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija

Član 8

Pod merom obaveznog javljanja nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da se lično javi organizacionoj jedinici policije u mestu njegovog prebivališta i organizacionoj jedinici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležnoj za tretman i alternativne sankcije, svakog meseca najkasnije do 15. dana u mesecu.

Zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica

Član 9

Pod merom zabrane posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da se uzdržava od posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, kao što su školske zgrade, školska dvorišta, vrtići, igrališta, dečije manifestacije i sl.

Obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova

Član 10

Pod merom obaveznog posećivanja profesionalnih savetovališta i ustanova podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da posećuje profesionalna savetovališta i ustanove prema programu koji mu odredi organizaciona jedinica Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležna za tretman i alternativne sankcije.

Obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta

Član 11

Pod merom obaveznog obaveštavanja o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da u roku od tri dana od dana promene lično obavesti nadležnu organizacionu jedinicu policije i organizacionu jedinicu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležnu za tretman i alternativne sankcije, o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta.

Obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo

Član 12

Pod merom obaveznog obaveštavanja o putovanju u inostranstvo podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da se najkasnije tri dana pre putovanja u inostranstvo lično javi nadležnoj organizacionoj jedinici policije.

Lice iz stava 1. ovog člana je dužno da nadležnoj organizacionoj jedinici policije pruži podatke o državi u koju putuje, kao i mestu i dužini boravka u inostranstvu.

Posebna evidencija

Član 13

O licima osuđenim za krivično delo iz člana 3. ovog zakona vodi se posebna evidencija.

Posebna evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) ime i prezime osuđenog;

2) jedinstveni matični broj građana osuđenog;

3) adresu prebivališta osuđenog;

4) podatke o zaposlenju osuđenog;

5) podatke o značaju za fizičko prepoznavanje osuđenog i njegove fotografije;

6) DNK profil osuđenog;

7) podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen;

8) podatke o pravnim posledicama osude;

9) podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih ovim zakonom.

Vođenje posebne evidencije

Član 14

Posebnu evidenciju iz člana 13. ovog zakona vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.

Svi državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici su dužni da u roku od tri dana od dana pribavljanja podataka o kojima se vodi posebna evidencija propisana ovim zakonom, te podatke dostave ovlašćenom licu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koje vodi posebnu evidenciju.

Podaci iz posebne evidencije vode se trajno i ne mogu se brisati.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa bliže uređuje način vođenja posebne evidencije.

Dostupnost podataka iz posebne evidencije

Član 15

Podaci iz posebne evidencije mogu se dati sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica o kome se vodi posebna evidencija, odnosno nadležnoj organizacionoj jedinici policije, kao i organizacionoj jedinici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležnoj za tretman i alternativne sankcije, kada je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti.

Podaci iz posebne evidencije mogu se, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.

Državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnim licima dužni su da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno obavlja poslove sa maloletnim licima, upisano u posebnu evidenciju.

Podaci iz posebne evidencije mogu se dati i inostranim državnim organima, u skladu sa međunarodnim sporazumom.

Na podatke sadržane u posebnoj evidenciji, ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i tajnost podataka.

Prekršaji učinioca krivičnog dela

Član 16

Kaznom zatvora od 30 do 60 dana kazniće se za prekršaj učinilac krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona ako:

1) prekrši pravnu posledicu osude iz člana 6. stav 1. ovog zakona;

2) ne ispunjava posebne mere iz člana 7. stav 1. ovog zakona.

Prekršaji pravnog lica, preduzetnika i odgovornih lica

Član 17

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne poštuje pravnu posledicu osude iz člana 6. stav 1. ovog zakona;

2) ne dostavi podatak ili ne dostavi podatak u propisanom roku ovlašćenom licu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koje vodi posebnu evidenciju (član 14. stav 2);

3) ne zatraži podatak iz posebne evidencije u skladu sa članom 15. stav 3. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu i državnom i drugom organu novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Rok za donošenje podzakonskog propisa

Član 18

Propis iz člana 14. stav 4. ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Završna odredba

Član 19

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".