Meni

Govor mržnje

Govor mržnje najopštije se definiše kao usmeni ili pisani govor koji se svodi na javno izazivanje ili posticanje mržnje prema određenoj grupi (ili pojedinoj osobi) na osnovu nekog njenog određenja (rasnog, etničkog, verskog, jezičkog) u svrhu stvaranja netrpeljivosti, prezira, razdora, negativnog stereotipa, podsticanja diskriminacije i neprijateljstva, upućivanja pretnji, podsticanja i izazivanja nasilja i/ili raspaljivanja već postojeće mržnje, s tim što se ona kroz javni govor mržnje razvija, jača i produbljuje. U poslednje vreme, govor mržnje obuhvata i govor koji je usmeren na izazivanje ili podsticanje mržnje i netrpeljivosti prema polu i seksualnoj opredeljenosti, a sve češće ovaj pojam obuhvata i netrpeljivost prema različitom političkom i drugom mišljenju, obrazovanju, socijalnom statusu, kao i nacionalnom i društvenom poreklu.

Govor mržnje kod velikog dela građana prouzrokuje osećaj da je takvo ponašanje prema određenom licu/grupi društveno poželjno i opravdano, kao i da će takvo ponašanje biti tolerisano i da neće biti predmet odgovornosti.

Rastući broj sajtova koji promovišu govor mržnje na internetu budi zabrinutost u mnogim zemljama, pa tako i kod organizacija koje upravljaju mehanizmima za prijave nezakonitih i štetnih sadržaja na internetu (Hotline). Zbog toga što na internetu po prirodi stvari nema cenzure, on je plodno tlo za osobe koje imaju rasističke i ksenofobične stavove za promociju sopstvenog mišljenja pred publikom iz čitavog sveta, često pod velom anonimnosti.

Vođenje istrage o sadržajima na internetu koji imaju veze sa govorom mržnje veoma je kompleksan zadatak. Međutim, bez obzira na to koliko dati materijal može da bude uvredljiv, on često, prema krivičnom zakonu, nije i nezakonit. Svaka prijava upućena onlajn mehanizmu za prijave nezakonitih i štetnih sadržaja na internetu (Hotline) biće podrobno proverena i istražena, i potom procenjena na osnovu zakonske regulative države u kojoj se nalaze serveri na kojima se dati sadržaj nalazi.