Meni

Cyberbullying

Maltretiranje nije više pojava koju možemo sresti samo u stvarnom svetu. Nekada se maltretiranje možda javljalo u školi ili na igralištu, ali se danas može javiti i na mobilnom telefonu, preko elektronske pošte, u onlajn pričaonicama (chat-rooms na engleskom), na društvenim mrežama i na drugim sajtovima. Maltretiranje se u virtuelnom svetu (cyberbullying na engleskom) dešava 24 časa dnevno, 365 dana u godini.

Šta je maltretiranje u virtuelnom svetu (cyberbullying)?
Maltretiranje u virtuelnom svetu je namerno i ponavljano ugrožavanje (tj. uznemiravanje, ponižavanje ili pretnje upućene u vidu teksualnih poruka ili slika) koje se realizuje preko interneta, interaktivnih tehnologija ili mobilnih telefona.

Zbog opšte popularnosti instant poruka, elektronske pošte, internet prezentacija, kratkih tekstualnih poruka i blogova, deca postaju potencijalne mete napada ove vrste — i takvima napadima su izložena tokom 24 časa, svakoga dana. Ljudi sve češće i iz sve većeg broja razloga postaju žrtve maltretiranja u virtuelnom prostoru. Deca i mladi mogu da postanu žrtve maltretiranja u virtuelnom svetu, ali mogu da postanu i oni koji maltretiraju druge, ili mogu da budu uvučeni u proces maltretiranja u virtuelnom svetu a da toga čak ni ne budu svesni. Siledžija u virtuelnom svetu ponekad traži da se u njegove onlajn aktivnosti uključe i drugi ljudi koji čak ni ne poznaju osobu koja je meta maltretiranja. Ova se pojava naziva „digitalno gomilanje nasilnika“ (digital pile-on na engleskom).

Identitet nasilnika u virtuelnom svetu može bukvalno zauvek da ostane nepoznat. Zahvaljujući nalozima za elektronsku poštu koji se koriste samo tokom kratkog vremenskog perioda i pseudonimima koje ljudi koriste u onlajn pričaonicama, programima za slanje instant poruka i na drugim mestima na kojima se u virtuelnom svetu okupljaju korisnici internet servisa, adolescentima ponekad može da bude veoma teško da utvrde identitet osobe koja ih napada. Pojedinci danas mogu da se kriju iza određenih mera za zaštitu anonimnosti korisnika pri korišćenju personalnih računara ili mobilnih telefona i da na taj način anonimno maltretiraju drugu osobu.

Iako se maltretiranjem u virtuelnom svetu ne može fizički povrediti druga osoba, posledice ovakvog ponašanja mogu da budu izuzetno ozbiljne. Zbog toga što se odvija 24 časa i svih 7 dana u nedelji, žrtvi je veoma teško da pobegne od ove vrste maltretiranja, zbog čega se žrtave ponekad osećaju veoma izolovano, usamljeno, tužno, uplašeno i ranjivo.

  • Uporno slanje poruka elektronske pošte ili tekstualnih poruka kojima se uznemirava neko ko je izjavio da više ne želi nikakav dalji kontakt sa pošiljaocem predstavlja jednostavan oblik maltretiranja u virtuelnom svetu.
  • Osim toga, maltretiranje u virtuelnom svetu može da podrazumeva i aktivnosti kao što su uporno slanje pretnji, poruka sa seksualnim podtekstom, nadevanje pogrdnih imena (u obliku govora mržnje ili lažnih optužbi koje imaju za cilj klevetu),
  • okupljanje grupe počinilaca koji maltretiraju jednu žrtvu tako što je učine predmetom podsmeha na onlajn forumima,
  • hakovanje ili neovlašćeno upadanje u strukturu internet sajtova o nekoj osobi,
  • objavljivanje lažnih izjava kao činjenica na internetu sa ciljem da se diskredituje ili ponizi osoba koja je meta.

Maltretiranje u virtulenom svetu može da se sastoji i samo od onlajn objavljivanja glasina o nekoj osobi na internetu sa namerom da se drugi ljudi podstaknu da zamrze tu osobu ili sa namerom da se drugi ubede da pokažu neprijateljski stav prema meti napada ili da se pridruže onlajn klevetanju osobe koja je meta. U maltretiranju u virtuelnom svetu počinioci mogu da idu toliko daleko da čak i javno objave identitet žrtvi zločina i da objavljuju materijale koji u ozbiljnoj meri podrivaju ugled ili ponižavaju žrtve.

  • Može se dogoditi da osobe koje maltretiraju druge u virtuelnom svetu otkriju podatke o ličnosti žrtava (pravo ime, adresu stanovanja ili školu koju pohađa) na internet sajtovima ili forumima,
  • Ili da kreirajući lažne naloge, postavljajući komentare ili sajtove, predstavljajući se kao osoba koja je meta njihovih napada sa ciljem da u ime osobe koja je meta napada objavljuju materijale koji podrivaju ugled, diskredituju ili ismevaju osobe koje su žrtve takvih napada.  


Postoje i osobe koje maltretiraju druge u virtuelnom svetu koji se ne kriju iza vela anonimnosti. Tekstualne ili instant poruke i poruke elektronske pošte koje se razmenjuju između prijatelja takođe mogu da budu oblik maltretiranja u virtuelnom svetu ukoliko je njihov sadržaj iznet ili prikazan na način koji vređa učesnike u komunikaciji.

Taktike koje se primenjuju u cilju onlajn maltretiranja (cyberbullying):

  • Tračarenje (gossip na engleskom): postavljanje ili slanje okrutnih tračeva da bi se uništio nečiji ugled  i odnosi sa prijateljima, članovima porodice i poznanicima.
  • Isključivanje (exclusion na engleskom): namerno isključivanje osobe iz neke onlajn grupe.
  • Lažno predstavljanje (impersonation na engleskom): provaljivanje u nečiji e-mail ili neki drugi onlajn nalog i slanje poruka koje će izazvati neprijatnost ili će uništiti nečiji ugled i uticati na odnose te osobe sa drugim ljudima.
  • Uznemiravanje (harassment na engleskom): kontinuirano postavljanje ili slanje neprijatnih, nepristojnih i uvredljivih poruka.
  • Uhođenje u virtuelnom svetu (cyberstalking na engleskom): postavljanje ili slanje neželjenih ili zastrašujućih poruka što može da podrazumeva i pretnje.
  • Vređanje u virtuelnom svetu (flaming na engleskom): onlajn svađe u kojima se na internet sajtovima, forumima ili blogovima postavljaju prezrive i uvredljive poruke.
  • Javno razotkrivanje i dolaženje do tuđih tajni prevarom (outing and trickery na engleskom): prevare kojima se neko navodi da otkrije tajne ili informacije kojih se stidi, a koje se potom postavljaju onlajn kako bi ih ostali korisnici videli.
  • Pretnje u virtuelnom svetu (cyberthreats na engleskom): natpisi na internetu koji predstavljaju pretnje ili kojima se implicira nasilno ponašanje ili kojima se javno pokazuju suicidalne namere.

Kada je u pitanju maltretiranje preko interneta, počinioci ne moraju da budu isključivo deca – iako se takvo ponašanje definiše na isti način i u slučajevima kada su počinioci odrasle osobe, razlika u godinama ponekad se odnosi na zlostavljanje u obliku virtuelnog uhođenja (cyberstalking) ili uznemiravanja u viruelnom svetu (cyberharassment) u slučajevima kada su i počinilac i žrtva odrasle osobe.

Najvažniji saveti

  • Razgovarajte sa svojim detetom o tome šta podrazumeva odgovorno ponašanje na internetu.
  • Podsetite ga da se jednom kada se neka poruka pošalje ili komentar postavi, oni više ne mogu povući niti ukloniti.  
  • Stavite im do znanja da ste im na raspolaganju za razgovor o svemu što ih eventualno muči, uznemirava, čini ih tužnim ili ih plaši.